подела психотерапије

Класификација се врши у односу на различите аспекте психотерапије.

У односу на дубину – као дубинска ПСИХОАНАЛИТИЧКА и површинска – СУПОРТИВНА .

Фројд је своју психоанализу назвао дубинском психологијом с циљем да направи разлику од оних психотерапија које су се прете-но заснивале на сугестији. Касније, дубинска психотерапија је била ознака за све психолошке школе које се заснивају на концепцији несвесног.

Фројдова концепција названа је и ортодоксном (правом), класичном, стандардном или регуларном, за разлику од других варијетета који имају посебне називе (нпр. Јунгијанска психоанализа или комплексна психологија, по свом утемељивацу Карл Густав Јунгу, индивидуална психологија Алфреда Адлера, клајнијанска психоанализа по утемељивачу Мелани Клајн, модификована психоанализа Карен Хорнај итд.

У односу на трајање – као дуге и кратке.

Дугу терапију је било могуће дефинисати, тешкоће су код ограничења трајања код кратке.Усвојен је назив кратка динамичка или фокална психотерапија

У односу на број лечених особа – као индивидуална, за лечење партнера или брачних парова, породице у целини, малих и великих група пацијената
Савремене класификације – чини се најприхватљивијом она која све врсте психотерапије разврстава у  5 великих група:

*динамичке

*когнитивно-бихејвиоралне

*хуманистичко-егзистенцијалистичко-феноменолошке

*интегративне

*социотерапијске

slika3

Advertisements
Објављено под појам психотерапије | Оставите коментар

шта је то психотерапија

Психотерапија је група поступака и метода  у лечењу психичких сметњи и поремећаја.

Питање шта је психотерапија и како се може дефинисати актуелно је од њеног настанка и примене у лечењу.На жалост, до данас, није нађен опште прихваћен и задовољавајући одговор.

Појам психотерапија данас обухвата више од 400 теоријских праваца, оријентација и врста лечења, о чему постоји огромна литература. Сваки од ових праваца има своју теоријску основу, специфичну методологију и технику рада као и поступак стицања знања и вештине да би се успешно користио у пракси.

Шире посматрано, због тесне повезаности психотерапије са многим хуманистичким и друштвеним наукама: психологијом, филизофијом, уметношћу, религијом, социологијом, етиком, правима, педагогијом, итд., сматра се цивилизацијским достигнућем које битно обележава модерно доба.

Централну улогу у овом облику лечења игра однос узајамног поверења и позитивног очекивања који се развија између терапеута и пацијента и интеракција између њих у специфичним околностима.

slika1

Објављено под појам психотерапије | Оставите коментар

примена психотерапије

Психотерапија се увек примењује са јасним и дефинисаним циљевима који зависе од облика психотерапије. Неки облици су подржавајући, неки имају за циљ да сузбију и отклоне симптоме и неприлагођено понашање, трећи да разреше интрапсихичке и међуљудске конфликте, брачне и породичне проблеме. Међутим, сви они имају исте опште принципе:

Растерећење од неподношљиве напетостии унутрашњег притиска

  1.     Отклањање сметњи и заустављање даљих патњи
  2.     Усклађивање поремећених психичких функција, осећања и мишљења и неприлагођеног понашања
  3.     Развој способности и капацитета личности
  4.     Учвршћивање свесности о себи и другима
  5.     Оспособљавање за решавање трауматских животних проблема
  6.     Сузбијање страха, осећања кривице и агресивности
  7.     Подношење и борба против стреса
Објављено под циљеви психотерапије | Оставите коментар

подручје примене психотерапије

Најглавније подручје примене психотерапије су неуротски поремећаји, мада се она  примењује и у лечењу поремећаја личности, поремећаја исхране, сексуалних и афективних поремећаја, а у посебним облицима и код алкохолизма, наркоманије и психотичних поремећаја.

Широка примена психотерапије у медицини односи се на поље опште медицине, гинекологије, педијатрије, онкологије,ендокринологије, урологије, неурологије, хирургије….

Данас се психотерапија примењује у свим узрастима: код деце, младих, одраслих и старих особа.

Код деце се користи са циљем да се зауставе регресивни психопатолошки процеси и омогући детету достизање нормалне зрелости. Како је адолесценција, као период „бура и стресова“ специфична, тако и психотерапија младих мора да буде усклађена са карактеристикама овог развојног доба. Потребно је подстаћи процес независности и самосталности те доживљавање себе као особе са сопственим могућностима и ограничењима.

Старе особе су погодне такође, за неке врсте психотерапије, чиме је разбијен стереотип о њиховој животној доби као контраиндикацији за ову врсту лечења.

slika2

Објављено под циљеви психотерапије | Оставите коментар