Класификација се врши у односу на различите аспекте психотерапије.
У односу на дубину – као дубинска ПСИХОАНАЛИТИЧКА и површинска – СУПОРТИВНА .
Фројд је своју психоанализу назвао дубинском психологијом с циљем да направи разлику од оних психотерапија које су се прете-но заснивале на сугестији. Касније, дубинска психотерапија је била ознака за све психолошке школе које се заснивају на концепцији несвесног.
Фројдова концепција названа је и ортодоксном (правом), класичном, стандардном или регуларном, за разлику од других варијетета који имају посебне називе (нпр. Јунгијанска психоанализа или комплексна психологија, по свом утемељивацу Карл Густав Јунгу, индивидуална психологија Алфреда Адлера, клајнијанска психоанализа по утемељивачу Мелани Клајн, модификована психоанализа Карен Хорнај итд.
У односу на трајање – као дуге и кратке.
Дугу терапију је било могуће дефинисати, тешкоће су код ограничења трајања код кратке.Усвојен је назив кратка динамичка или фокална психотерапија
У односу на број лечених особа – као индивидуална, за лечење партнера или брачних парова, породице у целини, малих и великих група пацијената
Савремене класификације – чини се најприхватљивијом она која све врсте психотерапије разврстава у 5 великих група:
*динамичке
*хуманистичко-егзистенцијалистичко-феноменолошке
*интегративне
*социотерапијске


